Upoznali smo se slucajno, sasvim slucajno. Posle smo namerno smisljali silne zavere naseg prijateljstva. Ko je bio uporniji i izdrzljiviji. Meni su uvek prepricavali da su dok su me cekali uvek pricali o posebnom upustvu koje bi nosilo nazivi : ”Kako sa njim”. Ja sam na samom pocetku bio toliko skepcitan sto se tice naseg prijateljstva, da sam ih ponekad toliko gledao krajickom oka i mislio u sebi da li se zaista dobro razumemo ili previse dobro vladaju ironijom.
Ironija je mozda i bila glavna stavka naseg druzenja. Neko pocinje da gradi prijateljstvo tako sto odlazeci kod drugih presvlaci lutke, vozi tudje autice dok je to kod nas islo i suvise lako. Ironicno smo se gledali dok su skrenuti likovi pricali price prethodnih noci provedenih u poznatim clubovima, dok je mafija bunda kako smo nazivali curice sa smera nosom parale oblake sa sve bundicama dok se jos sneg topio. Svima smo nalazili mane, nekim tudjim vrlinama smo se duboko i potajno divili. Tesko ko je mogao da izadje sa nama na kraj, tesko ko se i hvatao u kostac sa nama. Njima se blejanje na klupi kraj sad vec famoznog kanala cinimo totalnim gubljenjem vremena, dok je to za nas znacilo vise o nekog tamo saveta bezbednosti. Na toj klupi su se poceli analizirati likovi pre svega mi sami, posle i sludjenika koji su ulazili u nase zivote. Ta klupa mozda nosi jednu simboliku naseg prijateljstva. Na tu klupu se uvek vracamo. Tamo se uvek nalazimo.
Iako smo svako sa svojim problemom sedali jedno pored drugog, cinilo nam se da je sve to zasto sto drugacije ne moze da bude, posle se ipak trazilo uvek novo zasto i jos novije zato. Sve je na kraju dolazilo pod svoje, svako novo zasto imalo je zato i jos jedno zato. Dok smo mi u dubini duse bili predani tudjim rukama, silama drugih i nasim tuznim putevima, ipak smo bili nasi i jednaki.
Mi smo bili oni sto su svoje ja uvek stavljali ispred svakog novog zakona, a od zakona prirode stidljivo bezali, stavovima se borili za nesto sto ne dolazi tako lako, ako neko drugi ne vidi u tome dobru priliku. Mi smo bili tuzni ali i dalje svoji. Sami. Read the rest of this entry »