”Odakle si”?
Cutao sam, nacinjao sam usnu i mislima bezao na to mesto, tamo gde sam rodjen, kako da objasnim odakle sam?Kako da kazem odakle sam? Da li sam ja deo tamo neceg sto vise ne postoji, da li sam ja deo ono sto se pomerilo u stranu, sto se nije stopilo i nestalo. Mozda sam deo kukavicluka, mozda sam i iz postojbine gde su svi plavi i visoki, upalih ociju, izduzenih brada, tamo gde su senke, gde noc traje godinama, gde se zivot naziva prilikom.
Evo tu ti je sve, pruzio sam dlan. Tu je sve moje obelezeno, nema ni traga od zulja ali su tragovi i te kako vidljivi. To je moja saka, moje sve, tu sam ja, to sam ja. Tanka koza, jos tanje kosti, da ih stisnes, popucale bi, ne od bola, ne od jacine vec od toga sto se neko zaista usudio da ih dotakne. Sa ovom sam sakom prvi put dotakao majku, drugog nisam imao uz sebe, sa njom sam prvi put uzeo olovku u ruke. Pisao sam, pisem i danas, sa njom se i rukujem sa pojedincima koje volim. Ne rukujem se ja sa svima, hteo bih ja al nece ona. Ni sa tobom se nisam rukovao, hteo sam ja al nije htela ona. Read the rest of this entry »