Urbani Picvajz

Ucinilo mi se da vas vidim nasmejane. Da ste srecni. Veseli. Zajedno. Govore vam drugi ono sto su i meni govorili. Govore ali vas  lazu. Oni vas preziru. Kad vam se nasmeju, u svojim sicusnim glavicama stvaraju paklene planove da se skotrljate ka provalijama. U provaliju i da upadnete. Da nestanete i tako vas prah samo cipelom smaknu sa lica zemlje.

Ja ne bojim se. Navikao sam vec. Navikao da se nadaju mom gazenju. Svi ti prokleti ljudi, zlostavljaju moje emocije. Svi oni zajedno se prave zdravim. Jakim, rumenim. Sta imaju od toga, na okolinu su se vec navikli!

Dok se penjem stepenicama, dignem glavu visoko, gazim tesko. Gledam gore, sa strane se nema sta videti, jasne su sve te crte lice koje se iz dan u dan pojavljuju i uvek na mom koraku ka visem, zapocnu tiho saputanje. Da, prvog dana su te osudili, prokleli, etiketirali.

Ucinilo mi se.

Smeskaju ti se na fin nacin, tek onako da ne pomislis da su bahati. Onako te otpozdrave, da im se vise ne zelis javiti. Kazu glasno da ih svi cuju, a ti onako u cudu, ne znas sta bi pre pozeleo, da propadnes u zemlju, da se nasmejes ili da uzvratis. Izgubis se, a jezik koji je i ovako ispreplitan, zaplete se jos, u jedan cvor vise.

Mozda mi se i to ucinilo.

Od prvoga minuta ja samo jedno znam, znam da sam pao i ovaj put sa Marsa, dalekog Marsa, toliko isprozivanog. Znam da sam i nekad tako lepo leteo. Sad, oduzese ti i krila, kazu ti spusti se dete, ko leti visoko, nisko ce da tresne.

Jos ce me ubediti da mi se i to pricinilo. Nije.

Znam da mi se ovo ne pricinjava, znam i da mi remeti mir, da zahladim kad mi se ucini da mi se pricinjava. Zahladnim, zanemim, pobelim. Nasmejem se.

O pamecu, eh toj pamecu toliko sicusno ispisem dva tri reda. Da mi je pamet sad, sutra bi mi bilo drugacije. O skretanju ne pricam, ja lutam, prolazim, nailazim na razna cuda prirode. Visoka, sitna, debela, tanka. Neka lepa, a nekad ruzna. To mi se ne moze ucitniti, to je tako, napravljeno. Ljudska lepota se vidi i kad je ne gledas.

Ucinilo mi se i da vidim neciji pogled, tmuran, nabubren, prost. Ucinilo mi se. .. Od tog minuta, letenje se svodi na niske grane, kao da se spustam ka prizemljavanju. Ucinilo mi se.

Tagged as Leteci Jastuci, Ucinilo mi se + Categorized as Leteci Jastuci