Urbani Picvajz

Zasto svi licite jedni na druge? Zasto se trudite? Cemu to? Mislite pak ako licite jedni na druge da ste jaci? Mozda lepsi, ali ste mentalno plitki? Nemate krize? Ne krizirate iz meseca u mesec? Trudite se i tu da ste jaki? Posle, sta posle kad se nakupite svega i svacega, svakakve kolotecine koju iz dana u dan odbijate od sebe? Borite se tajno a javnosti se predstavljate kako ste stabilni, zreli i znate sta zelite u zivotu!

Ne znam sta zelim, nisam stabilan niti zelim to da budem, nemam listu zvanicnih stavova i ispisanih, dobro proucenih. Sta ce mi to, mislim kako ustanem, dal na levu ili desnu nogu? Da razmisljam unapred nemam vremena, i ovako mi je dan kratak, jos kad bi uskladio dnevno razmisljanje o situacijama, pojavama pa i vama gde bi mi kraj bio. Zakoracio bi verovatno u 72 cas.

Na samom pocetku, ni taktika nije uigrana. Nemoj da se cudite, tako je. Jasno se zna kako se stoji dok se ceka autobus, red u posti pa i isped izloga. Covek izadje iz sela al selo nikako iz coveka. Slabo ste se trudili, nikako.Sve ovo, pa i ono i onaj off i ovaj picvajz su deo mene. Jedna strana ispunjena do kraja, emocijom naravno, sve sto radim u zivotu radim sa emocijama. Ne padam tako lako na komplimente, vise volim kritiku. U zivotu mi ipak zasmetaju minijaturne stvari, skroz mizarne. Tako i konstatacija pojedinih kako Urban-off propagira hrvatski jezik i ustastvo. To me je shokiralo, dovelo u jedan sasvim neugodan polozaj. Cemu to? To je kritika? Osuditi nekog? Pa draze bi mi bilo da kazete da sam nepismen. U pojam me je sateralo i to da urban ne citaju samo urbani ljudi vec i po koji zalutali brdjanin. To je moj veliki poraz.

Mozda je ovo samo deo predigre zvane ljubomore, udar na mane samog, i da jeste nije bitno. Jajare, brdjani ili ti slebdenici svakakvih ruralnih sredina obecavam da pri jednom istom misljenu nikad ostati necu. Inteligencija je deo menjanja, promena, istrazivanja a ne tapkanja po jednom istom trulezu.Kako vam ne dosadi da non stop nosite crno? Da se prangijate iz dana u dan i da pevate dnevno jednu istu pesmu? Ne umara vas to nikako?

Moj zivot je urban, da nije verovatno ne bi ni urban postojao kako postoji, dosledno, za nesto vise ima vremena. Nazovite to i kao gubljene vremena, kvazi hobi ili mozda praksom? Sreca moja nije na vama da odlucujete, zato volim virtualnost, tacno kad ti neko zasmeta just delete or remove! Sve to u jednom potezu, ako se tacan broj iz prvog moze selektovati.

Pohvalicu vam se iz dana u dan dobijam komplimente. Nesto sam se promenio, razvedrio sam se. Nisam namrodjen i ne gledam vise besno. Pitaju me tko te je to pripitomio? Upravo vi, takvi kakvi jeste, slatki moji frendovi koji svoje govno ne cistite ispred nosa, vec paznju pokanjate tudjem. Velikodusni ste, brizi i sve ostalo samo, moje greske su zastale na trecem prstu desne sake, vase su odavno presisale i nozne!

Urban i ja i dalje nastojimo da postojimo!  Zeljni urbane borbe protivh sjebanih vrednosti, urusenog indetiteta i za slobodu govora, za jasnu i lepsu Srbiju, Evropu, Svet! Ne ocekujemo Nobela jer i njega dodeljuju placenicima i jajarama slicnim. Ni vasu podrsku ne ocekujemo, podrska njih 11 je sasvim dovoljna. Jaci smo i od  Grupe 7 !

Tagged as Urbani Picvajz + Categorized as Kolumne/Rinkashimes