Papucar pa?
Danas kada je skoro svaka pa i sledeca ljubav necija bajka u kojoj su glavne uloge napucani princevi i jos napucanije princeze, sto preparirani likovi vestackih osecanja to jos vecih heroja koji su elem sticajem okolnosti okoline ali i sposobnosti svojih starijih stekli statusne simbole, papucari su ona druga grupa. Grupa koja pored toga sto ima, ne zeli i ne istice to na prvom sudaru, te tek posle nekoliko provedenih sati zajednickog razgovora u prazno shvatite da je tu zapravo nesto vise zanimljivije od besnih kocija i raznih nabudzenih stereo uredjaja.
Zovu me papucar, kazu mi da ne mogu da se odvojim od nekoga. Da sam kao pupcanom vrpcom vezan za tu osobu. Kazu mi i da je vreme da se posvetim prijateljima, nije im bilo dosta, hoce jos. Dobro, jesam papucar sam, ne zalim se. Fora je u tome da sam papucar mozda zato sto ne zelim da se odvojim od nje, sto mozda ne mogu da joj se suprostavim, a mogu. Nije fora da se suprostavljam stvarima koje me ispunjavanju, isto tako koje zelim. Zasto bih?
Mozda je to sve tako papucarski nametnuto. Mozda je sve to tako konacno doslo po svoje. Od slinih godina proganjanja i moje zelje da se posvetis jednoj osobi koja je trajala, pa blago meni vise nego neko cekanje za penziju. Dobro, sad kad se pojavis tamo, desi se tako nesto iznenada da se stvari poremete sa mesta na mesto. Ne, nije rec o postavljanju stvari na mesto, nego o poremecaju. Stvari su se poremetile. Na moju radost.
Secam se kad sam svaki dan prolazio okolo-naokolo. Kada su fore bile suvi sundjeri, krede i razni cudni prirodni faktori i silna pracenja po skolskim dvoristima. Tada su se cinila tako velikim, tako ogromnim da se jednim odmorom nije moglo preci toliki put od jednog kraja na drugi. Ja sam uvek bio na kraju drugog, ti mozda uvek tamo na pocetku prvog.
Dobro proslost ostavljamo pescanim casovnicima, istoricarima mozda po nekom uzaludnom prolazniku koji ce se sa radoscu ili tugom prisetiti svega toga i umesto da nam pozeli dobar dan, prisetice nas svega.
A papucari cudna su to sorta ljudi, mozda su i placipicke, mozda su i kukavice ali sabani sigurno nisu. Mozda kajlu nece staviti oko vrata, mozda ti ni mecku nece pokloniti ali ce ti uvek biti pri ruci i pri ramenu. Nismo ni za ramena svakome. Tu smo mozda samo da bismo voleli, iskreno i bez superlativa. Mozda cemo se nekad pohvaliti kako smo, elem i posle svega tu pored, jel znamo i razumemo da volimo.
O tome sto se tice stezanja i blokiranja kontakata, tim pricama nema mesta. Danas kada smo skoro svi okrenuti sami sebi, tesko da se odvaja toliko vremena za druge. Pa ni ti drugi ne stizu da pored svojih obaveza posete stare prijatelje. Kada okupis pravlje ljude oko sebe, pored nje i svih njih shvatis da ti je vreme konacno isteklo i da se pored silnog raspakivanja, pakovanje nazad doslo na otkucavanje. Lepo je i dalje je lepo, ako se iskoristi, bilo je lepo, skontacemo to kao frazu da vise nije, fraza je cista. Lepo je i dalje. Prisecem se i zivim i dalje sa tim. Papucar ko ovo leto nije bio, mnogo je propustio.
Tagged as features + Categorized as Lumbaloni , probuseni baloni
Gde nadje taj izraz SABANI!!! - zvuci tako beogradjanski. - Bolje da si rekao nisu nabedjeni.
Hm… nisi naveo sledece: papucari su muskarci koji su ozenjeni i koji zbog zene aspide moraju sve da rade po kuci, ciste, peru, peglaju,… a zenu uglavnom boli glava.
Ovo sto si ti napisao ne bih ja to okarakterisao kao papucar, vise bi se to reklo neko vise romantican i nezan. Tacno je danas da od romantike i neznosti medju mladima je sve manje,… nisu ni oni krivi jer takav je uticaj socijalnog okruzenja na njega. Zar jednom balkancu pomenuti da mu je sin napisao ljubavno pismo komsinici iz susednog sela, a da nije do 10 godine nauci da vozi traktor, kola, kombajn… vec u 16-toj isao na pijac da prodaje… (ruralne sredine)
* urbane sredine :: biti romantican i (koristim citat iz filma Mi nismo andjeli”) “Ja ne znam zasto te zene vole. Tretiras ih kao svaku stoku” - e to… nekada je bilo neshvatljivo, a danas ako ih ne tretiras kao stoku onda ce se one zapitati i reci - ma ovaj je derpe. I tako u krug…
Takvo je vreme doslo, stiglo nas… Imamo pogresan sistem vrednosti.
Postoje dve vrste momaka - face i smaraci.
Tri vrste ozenjenih muskaraca:
- ono sto nazivaju pravi muskarac (balkanac) mada se ne bih slozio (gde zena ne sme ni da zucne kada joj muz spava popodne ili ako slucajno izadje navece do grada, ne sme ni da ga pita gde, sa kim, kad,… - u ovom slucaju zena se smatra drugorazrednim bicem - karakteristicno za ruralna podrucja nase zemlje)
- muskarac (u pravom smislu pravi) - znaci postuje svoju zenu, sa njom se dogovara, dele sve u zivotu bas kao sto se kaze na vencanju - zajedno i u sreci i nesreci… zajednicki organizuju svoj zivot i ne postoji podela moja plata moj zivot moja hrana i sl.
- papucar - e to je ono kad je zena superiornija od muskarca