Sanjam Moskvu, secam se Moskve, secam se ruskih zima, snega i Moskve. Sve je bilo carobno, pahulja na izlogu u jednoj zapustenoj ulici mi je ostala urezana. Urezana u poslednji deo secanja na Moskvu. Pismo u ruci, sa nekoliko strana vec izguzvanog papira me je grejalo.Cedilo poslednji zar toplote, teralo da se ne smrzavam na promrzlom vazduhu. Iako je u pismu stajalo KONEC, Moskva to nije dozvolila, nije mi se predala ni ona a ni onaj glas, koji je i po najvecoj zimi mom srcu izvor toplote pruzao. Tad sam se iako sam mislio da je ono bila namestaljka, ipak povukao, zasto bih remetio nekom neku srecu , imao sam debeli sal, mogao sam prekriri usne i otici. Read the rest of this entry »
Posted in: Prica